Related Articles
Kobasna, selo u Pridnjestrovlju u odcepljenoj teritoriji Moldavije, dom je onome što se smatra najvećim skladištem municije u istočnoj Evropi.
Najvažniji izbori od nezavisnosti Moldavije završili su se pobedom proevropske stranke predsednice Maje Sandu, koja je osvojila više od 50 odsto glasova. Rusija inače ima kontingent od 1.500 vojnika u autonomnoj regiji Pridnjestrovlje.
Prema moldavskom premijeru Dorinu Rečeanu, Rusija je potrošila milione evra pokušavajući “da preuzme vlast u Kišinjevu” kupovinom glasova, kibernetičkim napadima na vladinu infrastrukturu, opsežnom kampanjom dezinformacija i podsticanjem na masovne nerede.
Tokom racije poslednjih nedelja, moldavske vlasti uhapsile su deset ljudi, dok je nekoliko političkih stranaka zabranjeno. Meta su i moldavski birači u inostranstvu, koji su odigrali ključnu ulogu u proevropskoj pobedi, gde je Moskva navodno sprovela neviđenu operaciju kupovine glasova, kibernetičke napade i reklamne kampanje, piše Il Messagero.
Važnost Moldavije je i geografska: s druge čudne južne granice, u Rumuniji, nalazi se NATO baza u Konstanci, predviđena da postane najveća u Evropi, a na istoku je Pridnjestrovlje, proruska separatistička republika u kojoj se nalazi najveće skladište municije na kontinentu.
Mesto kod Konstance, osim što je važna NATO ispostava, centar je logistike za vojne snage, a strateški položaj baze u blizini ukrajinske granice povećava njenu važnost.
Prilično blizu, u Pridnjestrovlju se 130 kilometara od Kišinjeva nalazi skladište još iz sovjetskog doba s hiljadama bombi, projektila i municije. Prema rečima stručnjaka, ako bi eksplodiralo, imalo bi isti učinak kao atomska bomba bačena na Hirošimu.
Dakle, Kobasna, selo u Pridnjestrovlju, odcepljenoj teritoriji Moldavije, domaćin je onome što se smatra najvećim skladištem municije u istočnoj Evropi, reliktom Hladnog rata koji osigurava oko 1.500 ruskih vojnika.
Lokacija skladišta je oko 200 kilometara od granice članice NATO-a, Rumunije, i samo dva kilometra od granice sa Ukrajinom – što mu je osiguralo pažnju vlada i špijuna.
Važan detalj u celoj priči – posle godinu dana iscrpljujućeg rata, i ruske i ukrajinske snage upozoravaju na nestašicu municije. Obe strane uveliko se oslanjaju na oružje iz sovjetskog doba. Procenjuje se da se u Kobasni nalazi oko 20.000 tona starog sovjetskog oružja.
Pritužbe na “nestašicu granata” podstakle su nagađanja da obe strane razmatraju skladište kao sredstvo za snabdevanje svojih trupa u bitkama.
Međutim, nije jasno da li je municija u Kobasni još uvek prikladna za upotrebu posle decenija skladištenja.
Međunarodni posmatrači nisu pregledali skladište više od 15 godina. Njegov trenutni sadržaj – količina i stanje zaliha – poznati su samo ruskoj vojsci i njenim saveznicima u Pridnjestrovlju, pisao je BIRN.
Rat u Ukrajinitakođe je izazvao strahove da bi skladište moglo da bude dignuto u vazduh – bilo slučajno zalutalom raketom ili namerno u činu sabotaže od strane Ukrajine ili Rusije.
Stručnjaci iz Moldavije – zemlje koja rusku bazu u Kobasni smatra uvredom svom suverenitetu – tvrde da bi eksplozija mogla da odgovara snazi atomske bombe bačene na Hirošimu.
Drugi stručnjaci kažu da bi eksplozija mogla da se uporedi s eksplozijom iz 2020. koja je potresla luku i centar Bejruta. Iako je nemoguće proceniti tačan uticaj eksplozije, većina procena govori o humanitarnoj i ekološkoj katastrofi koja se proteže daleko van teritorije Pridnjestrovlja.
– Prisutnost tako velike količine starog oružja na jednom mestu predstavlja fizičku opasnost za okolno stanovništvo – rekao je Vilijam Hil, bivši ambasador u Moldaviji za Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), međuvladino telo koje je nadgledalo rani, delImično uspešan pokušaj pražnjenja skladišta.
– Municija je stara, a stara municija ne postaje sigurnija. Najveća opasnost je da bi deo ili sve moglo da eksplodira. A budući da je ima puno, to bi bila prilično velika eksplozija.
ruska vojska Foto: Ministarstvo Odbrane Ruske Federacije, Shutterstock, Printskrin društvene mreže
Rizik od slučajne detonacije u Kobasni povećan je zbog borbi u Ukrajini.
– Rat je haotičan i već smo videli kako se sukob širi dalje od prvih linija fronta – rekla je Emili Feris, istraživačica za Rusiju i Evroaziju u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI), londonskom tink-tenku za odbranu i bezbednost.
Navela je napade na infrastrukturu na jugu Rusije i duboko unutar ukrajinske teritorije, kao i slučajeve u kojima su ostaci projektila pali u Poljskoj i Moldaviji.
– Neki od njih su slučajni, neki nisu – rekla je.
– Ali što su dve strane bliže ratu iscrpljivanja, to ponašanje postaje rizičnije.
Položaj Pridnjestrovlja u Moldaviji otprilike je analogan ulozi Donbasa u Ukrajini i Južne Osetije u Gruziji.
Sve su to separatističke teritorije koje Rusiji daju prednost nad zemljama koje pokušavaju da napuste njenu sferu uticaja.
Kako se nezavisna Moldavija izvlačila iz sovjetskih ruševina, uspostavila je snažne veze s Rumunijom. To je izazvalo uzbunu u Pridnjestrovlju, delu teritorije na istoku, između reke Dnjestar i granice s Ukrajinom.
Ukrajinska vojska Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia, JOSE COLON / AFP / Profimedia, Ministarstvo Odbrane Ukrajine, AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
Stanovništvo je tamo istorijski bilo naklonjenije Rusiji, većina njih govori ruski nego rumunski. Godine 1992. moldavska vojska i pridnjestrovljanski separatisti zaratili su.
Žestoki, četvoromesečni sukob završio se ruskim posredovanjem. Kao deo primirja, Rusija je osigurala oko 500 vojnika za zajedničke mirovne snage koje bi nadzirale tampon zonu, odvajajući teritoriju kojim upravljaju pridnjestrovljanske vlasti od glavnog dela zemlje kojim upravlja moldavska vlada.
Ovi ruski mirovnjaci uspešno su dopunili veće snage koje su bile zadužene za skladište u Kobasni.
Pridnjestrovlje je s pravom postalo ispostava ruskog uticaja. Strani novinari i putopisci skloni su da ga opisuju kao tematski park Sovjetskog Saveza, zamrznutog u vremenu, s javnim trgovima kojima dominiraju kipovi Lenjina i Marksa.
Fabrike iz sovjetskog doba na tom području možda su prikladniji spomenici trajnom uticaju Moskve.
Pridnjestrovlje su komunisti snažno industrijalizovali, a njegovom ekonomijom danas dominira proizvodnja.
Njegove fabrike su uveliko subvencionisane – gotovo ništa ne plaćaju za ruski gas koji zadovoljava njihove energetske potrebe, pisao je BIRN.
Energetski intenzivna proizvodnja čelikačini više od polovine industrijske proizvodnje teritorije. Centar je u gradu Ribnita, gde je fabrika – koja je pre bila u vlasništvu ruskog konglomerata Metaloinvest i privlačila radnike iz svih krajeva.
– Mladi ljudi koji su išli da rade u Ribnitu na kraju su tamo i ostali – rekao je za BIRN 2023. Serhij Palamarčuk, gradonačelnik Malog Kujalnika, malog sela odmah preko granice u Ukrajini.
– Sada su ovde ostali samo njihovi roditelji.
Palamarčuk za BIRN kaže da je većina ljudi iz njegovog sela uglavnom simpatizirala Rusiju do invazije prošle godine. Ruski projektili pogodili su kasarnu u selu u ranim jutarnjim satima 24. februara, ubivši više od 20 vojnika.
– Posle napada, stav prema Rusiji se radikalno promenio – rekao je Palamarčuk.
U prošlosti, rekao je, mnogi u selu polagali su nade u ekonomski procvat Pridnjestrovlja.
– To se nikada nije dogodilo, obećana zemlja je nestala – rekao je.
– Gde je Rusija, nema socijalne pomoći.
Ruska vojna prisutnost u Pridnjestrovlju dugo je brinula Kijev. Posle aneksije Krima 2014. godine, Ukrajina je iskopala rov duž svoje granice s tom teritorijom.
Svi ukrajinski granični prelazi s tom teritorijom zatvoreni su od potpune ruske invazije prošle godine.
– Pridnjestrovljani su uključeni u ruske akcije protiv Ukrajine – rekao je Palamarčuk.
– Meštani pograničnih sela razumeju da je situacija gora jer ruske trupe okupiraju Pridnjestrovlje.
Možda i 20.000 tona municije koju čuvaju te trupe ne mogu lako da napuste Pridnjestrovje.
Teritorija nema funkcionalnu pistu i oslanja se na neformalni sporazum s Moldavijom za svoje vazdušne veze.
U prošlosti, u okviru napora za razoružanje koje je nadgledao OEBS, železnička veza Pridnjestrovlja s Ukrajinom korišćena je za prenos značajnog dela zaliha Kobasne u Rusiju.
S obzirom na to da je podsticaj razoružanja odavno zastao, a granica s Ukrajinom zatvorena, Rusija danas može pristupiti municiji samo ako se njene snage u Ukrajini povežu s onima u Pridnjestrovlju.
(Kurir.rs/Express.24sata.hr/Preneo: V.M.)
