Related Articles
Vaskrs je vreme radosti i porodičnog okupljanja, ali za mnoge ljude u Srbiji i regionu, to je i vreme kada se poštuju važni narodni običaji koji se prenose s generacije na generaciju
Jedan od takvih običaja je i čuvarkuća – biljka koja se u mnogim domovima čuva kao simbol zaštite, napretka i sreće. Međutim, iako je čuvarkuća često ujedno i simbol blagostanja, Otac Predrag je otkrio šta je zaista ispravno uraditi sa čuvarkućom od prošlog Vaskrsa i zašto je važno poštovati ovu tradiciju kako bi napredak i sreća pratili vašu kuću.
Čuvarkuća, poznata i kao “biljka zaštite”, simbolizuje zaštitu doma i porodice. U mnogim narodnim verovanjima, ova biljka je često bila postavljana ispod praga ili u blizini ulaznih vrata kako bi zaštitila dom od negativnih uticaja i zlih duhova. Takođe, veruje se da čuvarkuća donosi sreću, prosperitet i blagostanje – zato je mnogi čuvaju u svom domu tokom cele godine.
Međutim, Otac Predrag naglašava da čuvarkuću ne treba tek tako ostaviti da odleži iz godine u godinu, već da postoji poseban način na koji treba postupiti sa njom nakon prošlog Uskrsa, kako bi se omogućio napredak i sreća u kući.
– Dakle, staro jaje se zakopa u dvorište, vrlo često pod neko drvo, ili u saksiju ako neko živi u stanu. Tako priroda ide prirodi, a mi novim započinjeno novi godišnji krug koji se ceo svodi na iščekivanje vaskrsenja Hristovog, ali i nas i celokupne prirode – istakao je otac Predrag.
Otac Predrag ističe da u veri i narodnim običajima nije samo važno šta radimo, već i kako radimo. Tradicija i običaji nisu tu samo da bi se slavili, već da bi nas podsetili na dublje vrednosti i principe života.
-Svaka tradicija nosi svoju snagu i značenje, a nepoštovanje istih može doneti nesreću. To je greh prema sebi, svojoj porodici i predcima, kaže otac.
Iako se možda na prvi pogled čini kao trivijalna stvar, ispunjavanje ovih običaja sa verom i poštovanjem donosi mir, blagostanje i napredak, dok zanemarivanje može prouzrokovati negativnu energiju u domu.
– Ko zaista oseti suštinu praznika, i Božića i Vaskrsa, a i krsne slave, taj se neće buniti. Deca treba da nam budu uzor. Oni to prihvataju srcem i raduju se, dok “mudri” samo ispituju da li toga ima u Bibliji. Mnogo toga ima veze sa identitetom jednog naroda, njegovim običajima i načinom postojanja. Crkva je vekovima pročešljavala običaje i na one loše skretala pažnju da se ne rade, a na dobre da se poštuju. Neke paganske je i hristijanizovala, odnosno dala im novi smisao. Kod nas je to išlo malo teže, jer smo se mi kroz celu istoriju bavili egzistencijom i kako uopšte preživeti kao narod, a ne teologijom. Prilično smo nepismeni bili, i sada smo, kako gramatički, jezički, tako i kulturno i duhovno. Trebaće mnogo vremena da sve dođe na svoje, ako ikad i dođe. Do tada imamo šta imamo i raspolažemo ovim vremenom, ovim okolnostima i ovim ljudima. Kako mi vama, tako i vi nama. Ostalo će opšte Vaskrsenje ispeglati – rekao je otac Predrag Popović i dodao da je vrlo važno kako mi zaista pristupamo običajma.
– Ako znamo ko je Hristos, zašto je postao čovek, zašto je stradao i zašto je vaskrsao, onda nam farbanje jaja neće biti nikakav greh, već jedan od simbola tog saznanja, ali i načina života. Kao što je golub simbol Duha Svetoga, duga i maslinova grančica simboli mira, srce simbol ljubavi, krst simbol stradanja, slavski kolač i badnjak simboli Gospoda koji se nas radi seče, lomi i deli. Ali ako poštujemo običaje bez ikakvog smisla i saznanja o tome šta predstavljaju, onda nam je i to na osudu, jer to nije izraz vere, već običan folklor na nivou sujeverja. Upravo zato mnogi ljudi i postavljaju pitanja iz straha. Recimo: “Šta ako se prvo jaje polomi? Šta to znači?”, ili: “Da li valja da se farbaju jaja ako je neko umro iz kuće i koje boje?” Razna pitanja koja potiču od nerazumevanja značaja farbanja jaja. Na tome treba raditi. Na shvatanju praznika. Mnogi će postiti na Veliki petak, a da ne znaju što gladuju taj dan – zaključio je.
Izvor: Srbijadanas.rs
