Related Articles
Pevač i jedan od najpoznatijih Zvezda Granda, Milan Stanković, vrlo je mlad ostao bez oca, a jednom prilikom se osvrnuo na ovu bolnu temu i otkrio kako je bilo odrastati bez jedne roditeljske figure.
Milan Stanković stekao je veliku popularnost tokom učešća u muzičkom takmičenju “Zvezde Granda”, a taman kada je bio u jeku popularnosti odlučio je da se povuče sa estradne scene, te se trenutno o njegovom privatnom životu ne zna mnogo.
Ipak, Stanković je svojevremeno otvoreno govorio o svojoj privatnosti, a jednom prilikom govorio je o porodičnoj tragediji koja je na njega ostavila velike posledice.
Milan Stanković bio je samo beba kada je njegov otac otišao u zatvor jer je ubio čoveka.
– Imao sam samo pet meseci kada je moj otac otišao u zatvor. Zato ga se i ne sećam, ali kroz glavu mi prolaze slike iz poseta. Nikada nisam imao osećaj da imam tatu, već nekog teču koga sam povremeno viđao. Moj otac je zbog nekog duga ubio izvesnog čoveka s kojim je radio u pekari. Posle pet i po godina saopštili su nam da je pao sa skele i poginuo, ali ne verujem u to. Mislim da se radi o krvnoj osveti – otkrio je Milan svojevremeno, nakon čega je dodao:
– Ne znam kakav bih bio da sam rastao uz oca, ali oduvek sam se osećao inferiorno. Kada bih u društvu rekao da nemam tatu, izazvao bih sažaljenje. Kao da sam ja kriv što je to tako. Najteže su mi pala pisma koja je slao iz zatvora. Jednom sam ih slučajno našao i bio sam potpuno izgubljen. Znao sam da ga ne mogu vratiti. Osetio sam koliko mu je svako pismo drugačije, u nekim se prepoznavao očaj, ponekad optimizam. Mama me je, uprkos svemu, izdržavala i borila se za mene i sestru. Radila je u trafici, peglala, čistila po kućama. Često je pozajmljivala novac.
Milan je priznao i da odsustvo oca iz njegovog života nikada nije preboleo, a nerazjašnjene okolnosti pod kojima mu je otac preminuo nije želeo puno da komentariše.
– Bolne priče postaju mnogo bolnije kada se o njima govori kroz medije. Ovde nije reč o misteriji, već o porodičnoj tragediji koja nije medijska poslastica, nego rana. Ona nikad neće zarasti i najmanje što bih mogao da tražim jeste da ljudi ne kopaju po tome – rekao je on jednom orilikom za “Story”, pa nastavio:
– Ima li smisla u nečijoj smrti tražiti dodatni odgovor? Za mene kao dete koje je kroz to prošlo, sasvim je dovoljan hendikep što sam rastao bez oca i to znaju samo oni koji su bili u sličnoj situaciji. Nikada nisam imao nameru da pričam o tome, jer je to moja intimna bol. Neću ni sada da detaljišem na tu temu, ne zato što se u njoj krije bogzna kakva misterija, već zato što je to naprosto mnogo teško.
Bio žrtva vršnjačkog nasilja
Pevač je u detinjstvu, osim sa porodičnom tragedijom, morao da se nosi i sa vršnjačkim nasiljem.
– Što te ne ubije, to te ojača, bar je tako bilo u mom slučaju. Preživeo sam sve i svašta, pa i vršnjačko zlostavljanje. Ja sam preživeo vređanja, cepanja ranca, izbacivanja iz društva i zato ističem da je od dobre ocene važnije biti dobar čovek i zaštititi slabije. Pamtim šesti i sedmi razred osnovne škole, povlačenje u sebe, u svoju sobu i spopstveni svet glume i scene, gde sam mogao da budem ono što želim – ispričao je jednom orilikom Milan Stanković.
Izvor: Srbijadanas.rs
