Related Articles
Stari su govorili da se baš na ovaj dan menja i nebo i zemlja, da se lišće okreće na drugu stranu, da kamen u vodi poprima drugačiji sjaj
Stari su govorili da se baš na ovaj dan menja i nebo i zemlja, da se lišće okreće na drugu stranu, da kamen u vodi poprima drugačiji sjaj, a da žena ne sme da zaplače, jer će – kako se verovalo – plakati čitave godine.
Praznik koji menja sve: Nebo se tri puta preobražava
Preobraženje Gospodnje je praznik posvećen događaju kada se, prema Jevanđelju, Hristos na gori Tavor preobrazio pred svojim učenicima i zasijao kao sunčeva svetlost. Tom prilikom su se javili Mojsije i Ilija i govorili s njim o njegovoj skoroj smrti u Jerusalimu.
Narod je ovaj događaj doživeo kao trenutak kada se preobražava i priroda – pa se od davnina veruje da baš 19. avgusta prestaje leto i da više nema velikih vrućina.
U verovanju naših predaka, nebo se u ponoć tri puta preobražava, što se smatralo posebnim znakom Božje moći i promene sveta.
Stroga pravila na Preobraženje: Žena ne sme da plače, a muškarac da pijanči
Mnogi običaji za ovaj praznik usmereni su na svakodnevni život. Na Preobraženje nije dobro spavati preko dana, jer će onaj ko zadrema tog dana – kako se verovalo – ostati pospan i dremljiv cele godine.
Još jedno nepisano pravilo je da žena ne sme da plače, jer će je suze pratiti kroz celu narednu godinu. Takođe, nije dobro da muškarci provedu dan u kafani, jer se verovalo da će tako navući naviku rasipništva.
Ovi običaji pokazivali su da narod povezuje duhovni praznik sa praktičnim savetima za život, čuvajući porodicu, red i trezvenost.
Samo dve namirnice na trpezi: Hleb i voće
Preobraženje Gospodnje uvek pada u vreme Gospojinskog posta, pa se tog dana strogo postilo. Običaj je bio da se jede samo hleb i voće, pre svega grožđe, koje se na ovaj praznik u crkvama osveštava i potom deli narodu.
U mestima gde nije bilo grožđa, osveštavalo se drugo voće – jabuke, kruške ili šljive – u znak zahvalnosti Bogu na plodovima zemlje. Upravo zato se verovalo da je ovaj praznik i trenutak kada priroda prelazi u novu fazu, a ljudi se podsećaju da treba da žive skromno, u zahvalnosti i miru.
Molitva koja se izgovara na Preobraženje
Pored posta i običaja, na ovaj praznik je obavezna i molitva. Ona podseća vernika na trenutak Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada je najavio stradanje i slavu, a u narodu se veruje da molitva izgovorena tog dana ima posebnu snagu.
“Preobrazi dušu moju, Ti Gospode i Vladiko. Očisti me mračnog greha na kojem sam grešeći svikao! Preobrazi dušu moju, Svetitelju i Gospode, odbrani me zlih duhova što me crnom paklu vode! Kad se duša preobrazi i lice će moje sinuti. I sa sebe obrazinu Tuge, greha, smrti skinuti. Duša grehom pomračena: što ne hoću ono volim. Povrati mi lik Tvoj sveti! Zato jedno tebe molim. Povrati mi lepotu što praotac naš imade, Što imade to izdade pa rugobu nam predade! Useli u me lik Tvoj sveti što pakaza na Tavoru! Molim Ti se, pomozi mi na visoku stići Goru! Amin.”
Preobraženje – granica leta i jeseni
Pored duhovnog značaja, ovaj praznik u narodu je imao i prirodno obeležje. Govorilo se da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama, jer se nakon njega voda hladi. Takođe, smatralo se da od ovog datuma počinje jesenje vreme, a dani postaju kraći i hladniji.
Na taj način, Preobraženje je označavalo kraj letnjih radosti i početak ozbiljnog rada u poljima i domaćinstvima, uz molitvu i veru da će godina doneti rodnost i blagostanje.
Preobraženje Gospodnje je praznik koji u sebi spaja duhovni značaj Hristovog preobraženja i narodna verovanja o prirodnim promenama. Pravila koja se tog dana poštuju – da žena ne plače, da se ne spava preko dana i da se jede samo hleb i voće – predstavljaju spoj religijske tradicije i narodnog iskustva.
Zato se i danas ovaj praznik u srpskim domovima dočekuje sa posebnom pažnjom, jer se veruje da sve što čovek učini na Preobraženje, prati ga kroz čitavu godinu.
Izvor: Espreso.co.rs
